Vrednost obnove, ne tržišna cena
Najčešća greška pri određivanju sume osiguranja za objekat je korišćenje tržišne cene stana ili kuće. Tržišna cena uključuje i vrednost lokacije, koja se ne uništava u požaru ili poplavi, pa je taj broj obično viši od onoga što je vama zapravo potrebno. Relevantna cifra je vrednost obnove, koliko bi realno koštalo da se ista konstrukcija, iste kvadrature i standarda, ponovo izgradi od temelja po trenutnim cenama građevinskog materijala i radova. Za orijentaciju, mnogi procenitelji i osiguravači polaze od cene građenja po kvadratnom metru za standard sličan vašem objektu, pomnožene sa kvadraturom.
Kako proceniti vrednost pokućstva
Suma osiguranja za pokućstvo se određuje odvojeno od objekta, i najpouzdaniji način je da napravite jednostavan spisak: nameštaj po prostorijama, elektronika, odeća, nakit i ostale vrednije stvari, sa procenjenom vrednošću zamene za svaku stavku. Zbir tih vrednosti je vaša realna suma osiguranja za pokućstvo. Fotografije i računi za vredniju opremu, sačuvani unapred, ubrzavaju ovaj proces i koriste kao dokaz ako ikada prijavite štetu.
Šta se dešava ako je suma osiguranja niža od stvarne vrednosti
Kad je suma osiguranja niža od stvarne vrednosti objekta ili pokućstva, primenjuje se princip srazmere, standardno pravilo u osiguranju imovine. Isplata štete se umanjuje u istom razmeru u kojem je suma osiguranja niža od stvarne vrednosti, ne isplaćuje se cela prijavljena šteta. Na primer, ako je stvarna vrednost objekta 100.000 evra, a ugovorena suma osiguranja je 50.000 evra, dakle upola manja, i desi se šteta od 10.000 evra, isplata bi bila srazmerno umanjena na oko 5.000 evra, ne na celih 10.000. Ovo je razlog zašto potcenjena suma osiguranja retko ispadne dobra ušteda: uštedite malo na premiji, a rizikujete da platite mnogo više iz svog džepa u slučaju štete.
Šta ako je suma osiguranja precenjena
Suprotna greška je manje opasna, ali i dalje nepotrebno skupa. Ako je suma osiguranja viša od stvarne vrednosti, plaćate veću premiju, ali se isplata i tako ograničava na stvarnu vrednost štete, ne na ugovorenu sumu. Precenjena suma osiguranja vam ne donosi dodatnu zaštitu, samo veći trošak.
Osiguranje na prvi rizik: kada ima smisla
Za neke rizike, poput izliva vode ili provalne krađe, gde je malo verovatno da će šteta zahvatiti čitav objekat odjednom, postoji opcija osiguranja na prvi rizik. Umesto da se suma osiguranja postavlja na celu vrednost objekta, ugovara se realan maksimalni iznos štete koji se očekuje kod tog konkretnog rizika, na primer šteta na podrumu i prizemlju kod poplave, ne na celoj kući. Za taj ugovoreni iznos, princip srazmere se ne primenjuje, osiguravač isplaćuje stvarnu štetu do te granice. Ovo može sniziti premiju, ali ima smisla samo za rizike gde je totalna šteta realno malo verovatna, ne kao zamena za pravilno određenu osnovnu sumu osiguranja objekta.
Umesto ručnog računanja, unesite podatke o objektu i pokućstvu u naš kalkulator i dobijte okvirnu procenu potrebne sume osiguranja.
Kalkulator sume osiguranjaNajčešća pitanja
Da li treba da ažuriram sumu osiguranja svake godine?
Nije nužno svake godine, ali vredi proveriti pri obnovi polise, posebno ako ste renovirali objekat, kupili vredniju opremu ili se cene građevinskog materijala značajno promenile. Suma osiguranja koja je bila realna pre nekoliko godina može danas biti prenisko postavljena.
Da li banka propisuje kolika suma osiguranja mora biti kod stambenog kredita?
Da, kod polisa vinkulisanih u korist banke, banka obično zahteva da suma osiguranja objekta bude bar u visini preostalog dela kredita, a često i u visini procenjene vrednosti nepokretnosti. Ovo je odvojen zahtev od toga koliko bi vama lično bilo dovoljno, pa vredi proveriti oba broja.
Zaključak
Suma osiguranja treba da odgovara vrednosti obnove objekta i realnoj vrednosti pokućstva, ne tržišnoj ceni nepokretnosti. Potcenjena suma osiguranja znači umanjenu isplatu kroz princip srazmere, precenjena znači nepotrebno veću premiju. Redovno ažurirajte sumu osiguranja, posebno nakon renoviranja ili veće kupovine, kako bi ostala realna.